Black and White 2

Lionhead studios ponovo jaše! Uspeli su! Prvenstveno mislim na strukturiranje same igre, kako po pitanju scenarija, tako i u smislu načina igranja i žanrovskom određenju. Dok je Black & White bila neka vrsta simulacije božanstva (ruke Božje?) u kojoj ste mogli da se bavite odgajanjem AI zverke ili prosto nekom vrstom strateške igre, Black & White 2 ima jasno određene segmente igre. Ovo će možda razočarati sve one koji su voleli otvorenost originalnog naslova, jer u svim aspektima igranja, B&W 2 je igra koja će voditi vas, a ne vi nju. Sa druge strane, obezbeđen je veći fokus na samu igru i time ste slobodni da se posvetite svakom aspektu igre pojedinačno.



Premda su žanrovi gusto isprepletani, ova igra je u suštini graditeljska simulacija. Celu igru možete rešiti mirnim putem, tako što napravite dovoljno prosperitetne gradove i svi protivnički vernici (u pitanju je i dalje sukob božanskih sila) pređu na vašu stranu. To nije ni malo jednostavan zadatak, obzirom da je potrebno u isto vreme braniti se od neprijateljskih armija i zverova, trenirati vašeg avatara. Začuđujuće, dok je AI stvorenja prilično oštar, globalni AI protivničkih bogova veoma je glupav. Pretnje vašoj civilizaciji se sastoje iz povremenih nepogoda i destruktivnih čarolija, te povremenih napada patetičnim snagama koje uglavnom nemaju šanse da vas pobede. Dovoljno je u masovnom boju (stotine malih boraca) uništiti glavninu neprijateljske vojske i od tada će vas napadati samo usamljeni odredi. Problematika u građenju grada nije samo u protivnicima, već i u konfiguraciji terena. Još više nego u B&W, reljef izgleda masestralno (baš kao i grafika uopšte u ovoj igri, čista petica). Morate da se odlučite, skupocena zgrada koja zauzima prostor ili sirotinjske barake i nesrećan narod, bezbedno ušuškavanje u dolini ili izgradnja masivnih zidina...Programeri su išli u bizarne detalje kao što je plodnost tla, pa tako B&W 2 ima ekološki edukativan karakter. Pustite drveće da izraste i imaćete mnogo više resursa, nego da neprestano čupkate mladice. Militantni pristup rešavanja igre, takođe se sastoji prvenstveno iz izgradnje dovoljno velikog grada da može da prehranjuje dovoljno veliku armiju. Potrebno je mnogo strpljenja i ovo je definitivno dugačka igra, posebno kada se kasnije u igri sekvence građenja ponavljaju od ostrva do ostrva. Ipak, sve nekako ima više smisla, tim pre što se priča postepeno razvija i vodi vas napred. U pauzama građenja, ratovanja i sl. možete se posvetiti treniranju Zvera ili obavljanju drugih božanskih zadataka (sitni quest-ovi, zagonetke, koji su VEOMA ljupki i zavređuju vašu igračku pažnju). Za one koji vole aspekt Black & White igre kao simulatora kućnog (!) ljubimca, B&W 2 može biti malo razočarenje. Naime, veoma upečatljiv deo B&W igre bio je upravo treniranje zverka. Ovaj put možete da čitate misli vašeg avatara (lav, vuk, majmun ili krava) i tako ga efikasnije trenirate. Gubi se dosta od draži ovog dela igre, jer se vaše učešće svodi na Sims-oliko utoljavanje raznih hirova životinje, umesto da bude pravo pravcato vaspitanje sa neizvesnošću efekta. Svejedno, ovaj deo igre je sjajan i vaš ljubimac je ujedno i najjači alat u igri. Živuljka može biti najbolji ratnik koji ruši zidove i razbacuje protivnike ili blagorodni pomagač naroda koji ih hrani, zida im itd. Bitka dva avatara i dalje je veoma napeta i uzbudljiva.



Definitivno preporučujem ovu igru. Ona pleni i dobrom grafikom i sjajnim zvukom i odličnim animacijama. Ogroman trud je uložen u ovu igru i to se oseća iz svakog piksela. Istina je da su igre ovog žanra - graditeljske RTS simulacije virtuelnih ljubimaca – veoma, veoma retke, ali zato Lionhead studios i jesu veliko ime u svetu računarskih igara! Simulacija je pravi žanr ove igre, jer ćete otkriti na kako sve suptilne načine može da se vidi interakcija vas, vašeg zvera i celokupnog univerzuma igre.



Anterfile: Kada su u pitanju inovativni koncepti u kompjuterskim igrama, jasno je reč o paradoksu. Svi prizivaju inovacije i žale se na stare i kliširane igre. Sa druge strane, dovoljno je da igra bude radikalno drugačija od svega što ste navikli i eto visokobudžetne propasti. Nepisano pravilo računarskih igara kaže da su igrači kao mazge. Idu sporo, ali ako ih ritneš – ukopaju se! Na žalost, mnogo je naslova propalo zbog "preterane" kreativnosti i inovacije, eto uzmite Sacrifice kao primer. Black and White kada se pojavio, delovalo je da će upravo biti jedna takva igra – previše inovativna za prosečnog igrača. Lionhead studios je uspeo da se donekle izbori sa ovakvim zamkama i napravi neverovatno dobru igru koju je zapravo udavilo nešto drugo, a to je "open-end game" koncept. Igra je bila sjajna, ali previše nestruktuirana i previše otvorena, tako da igrači nisu imali ništa konkretno da ih održi u igri. Nivoi su se smenjivali suviše konfuzno, a rastrzani između tri aspekta igre (rešavanje misija, izgradnja carstva, treniranje Avatara) igrači su polako odustajali. Šteta, jer je u B&W uložen ogroman rad i trud!